Teleživot

[vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_column_text]Homer kaže u jednoj epizodi Simpsonovih da ne može da prestane da gleda televiziju zato što uvek ima nešto zanimljivo na programu. To je istina, televizija je tako zamišljena da opsesivno privlači pažnju posmatrača, a kvalitet slike i dramaturški zahvati su dovoljno uznapredovali da njihovom primenom to može da se postigne. Kada je upaljen televizor u prostoriji, teško je gledati u drugom pravcu. Posebno ako nema sadržaja koji bi gledaocu bio važniji od trenutnih događaja na ekranu. Ispostavlja se da veliki deo populacije u svojim domovima drži upaljen televizor tokom celog dana, čak i kada nisu u prostoriji ili se bave nečim drugim. Ekrani u javnom prostoru su postali uobičajeni. Život postaje, hteli mi to ili ne, život ispred televizijskog, ili nekog drugog, ekrana.

Pokušao sam da napravim svetlosnu situaciju u kojoj bi se istovremeno video sadržaj televizijskog programa i događaji ispred televizora u odrazu ekrana. Dobio sam niz fotografija na kojima se gledaoci mogu gledati kao što je se i televizijski program gleda. Razlika je u tome što je program dinamičan, dok je realni život ispred ekrana pasivan. Figure ispred ekrana leže, sede, jedu, pričaju telefonom, spavaju, dosađuju se. Televizijski program oduzima ljudima vreme koje im pripada, stvarajući iluziju da se nešto događa, dok se zapravo ne događa ništa. Samo je televizijski program jako zanimljiv.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]