Likovna kolonija Trabant 2002

[vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_column_text]Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, nakon nestabilnih devedesetih, se povećao broj rezidencijalnih boravaka za koje se moglo prijaviti iz Srbije. To je postalo kao neka nova moda i stvar prestiža na koliko i na kojim rezidencijalnim boravcima se učestvovalo. Postojala je jedna veoma vidljiva i nezaobilazna politička komponenta dostupnih tzv. rezidencija. Umetnici iz manje razvijenih sredina odlaze u centre umetnosti da bi videli kako se to u stvari radi, usput pokupe ideje o političkom uređenju, načinu života i life style-u, pa po povratku u svoje zemlje pokušavaju da teže onome što su videli. Čak i kada to nije moguće.

Prva aktivnost oko koje smo se Vladimir Nikolić, Vera Večanski i ja okupili, još i pre nego što smo skovali naziv Klub ljubitelja umetnosti (ili ti Art Fun Club) je bila samoorganizovana likovna kolonija Trabant 2002. Ideja je bila jednostavna: kada već svi prave redizencijalne boravke, hajde da i mi napravimo jedan po našoj meri, sa onim što imamo, bez budžeta i visokih očekivanja. Parkirali smo trabanta koji sam tada vozio ispred zgrade na Dorćolu (sa koga sam se ja u međuvremenu odselio, a Vera i Vlada doselili) i odlučili da u njemu provedemo 24 sata, radeći sve one stvari koje se rade na rezidencijalnim boravcima. Opremili smo se slikarskim materijalima i monografijama i knjigama iz teorije umetnosti i započeli našu rezidenciju. Čitali smo o umetnosti, raspravljali smo o umetnosti, proizvodili smo umetnost, uradili fotodokumentaciju, spavali, dosađivali se. Hranu su nam doturali moji roditelji. Sve kako treba.

Neočekivano, ideja se nastavila tokom sledeće dve godine u likovnoj koloniji Trabant2003 i Trabant2004.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_separator type=”normal”][/vc_column][/vc_row][vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_column_text]Klub ljubitelja umetnosti (Art Fun Club) su Vladimir Nikolić, Vera Večanski i Žolt Kovač[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]