23 Mar Izložba Preživeti rad

[vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_column_text]Odlomak teksta kustoskinje Marije Radisavčević za katalog izložbe “Preživeti rad” održane u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku
Fotografije: Milenko Savović

Na 27. Memorijalu Nadežde Petrović (2014) koji je nosio naziv Ko to tamo peva? selektora dr Dejana Sretenovića, Nagradu publike su na osnovu broja glasova ravnopravno podelili Žolt Kovač za rad Konferencija društvenih grupa i Branislav Nikolić za rad Sekundarna arhitektura. Tematski okvir 27. Memorijala realizovan je u kontekstu (mesta) kritički angažovane savremene srpske umetnosti, a radovi ovih umetnika, čija je zajednička samostalna izložba pred nama, prepoznati su od strane posetilaca kao istinita umetnička dela koja ostvaruju svoju ulogu komunikacije ideje/poruke/problema transparentno i koncizno.[/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_single_image image=”18554″ img_size=”full” qode_css_animation=””][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_column_text]Naziv izložbe PREŽIVETI RAD, proistekao je iz promišlјanja o potencijalnim zajedničkim elementima u stvaralaštvu oba autora, koji bi omogućili uslove za formulisanje jednog koncepta kao polazne tačke za građenje izložbe. Mišlјena da funkcioniše kao celina, humorističko-ironično poigravanje sa nazivom izložbe ističe angažovani pristup u umetničkom opusu i jednog i drugog autora sa fokusom na rad, koji je prisutan u različitim vizuelnim, kontekstualnim i pojmovnim okvirima. U našoj jezičkoj kulturi reč rad ima više značenja, koja se svakodnevno upotreblјavaju kako bi se označile raznolike situacije. U svom poimanju rad može biti shvaćen kao delovanje, posao, aktivnost, kao književno/naučno/stručno delo, ili kao trud, brižlјivost, angažovanost, marlјivost; kao označitelј „proizvoda“ odnosno umetničkog rada, itd.

Naslov bi trebalo da referiše i na socijalni status i položaj (ne samo) umetnika u Srbiji, u društveno-političkim okolnostima koje su ga je pozicionirale u neodrživu situaciju, usled koje su prinuđeni da egzistencijalna pitanja, kao i većina, rešavaju na druge načine,[1] ne ostavlјajući previše vremena za sam čin umetničkog istraživanja i stvaranja.[/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_gallery type=”image_grid” images=”18561,18559″ img_size=”large” column_number=”2″ grayscale=”no” images_space=”gallery_with_space”][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_column_text]PREŽIVETI RAD implicira jednu opštu sliku i mesto koje pripada čoveku, u eri dominacije globalnog kapitalizma i čudovišnih nejednakosti (polarizacije društva), što se iščitava na slikama Žolta Kovača[2]. Umetnik se bavi preispitivanjem odnosa čoveka prema sebi, problematizujući neposredno i pitanje odnosa pojedinca prema drugima u savremenom društvu. U istraživačkom odnosu prema polјu umetnosti, Kovač sa ogolјenom i brutalnom iskrenošću govori o običnim temama malog čoveka današnjice, konstatujući zapravo, stanje društvenog duha i mentalnog zdravlјa. Govorna pozicija njegovih radova predstavlјa lično iskustvo sa kojim se vrlo lako možemo identifikovati, ako ne u potpunosti, onda barem u jednom segmentu.

Pretpostavimo li da samo na trenutak nestanu glavni putevi bekstva od realnosti, o kojima je Erih From pisao još sredinom pedesetih godina 20. veka, misleći na televiziju, bioskop, radio, sport i novine, dodajući danas internet, i čitavu mašineriju kojom rukovodi industrija modelovana prema zahtevima potrošačkog društva, oslobađajući (slobodno) vreme, da li bi nas uhvatila panika od mogućnosti suočavanja sa sobom i stvarnosti, koja je lišena svih suvišnih aktivnosti i informacija kojima smo izloženi.

Konzumerizam kao proizvod globalizacije zalazi u sve sfere života i putem masovnih medija nameće i diktira standarde. Sistem u kome se stvari stiču da bi se posedovale, pre nego koristile, u kome čovečanstvo služi ekonomiji, umesto ekonomija čovečanstvu, jer masovna potrošnja zahteva i masovnu proizvodnju, utiču i na sam rad i odnos pojedinca prema njemu. Sveukupni efekti života u takvom društvu se ogledaju u produženom radnom vremenu, dodatnim poslovima i projektima, slobodnom vremenu koje je određeno industrijom, životnom stilu koji je nametnut kulturom koju diktiraju popularni brendovi korišćenjem agresivnih marketinga, rastrzanosti i brisanju granica između privatnog i poslovnog, te to društvo postaje otuđeno, prepuno visokih očekivanja i velikih opterećenja.

Upravo izloženi radovi Žolta Kovača u jednoj pročišćenoj vizuelnoj formi, sažimaju psihološke procese koji se odvijaju u čoveku, a koji su posledica (unutrašnje) borbe izazvane ovakvom svakodnevicom. Neposrednost u komuniciranju smisla i značenja apstraktnih kompozicija njegovih slika, postignuta je unošenjem tekstualnih sadržaja koji stiču ravnopravni status sa ostalim gradivnim elementima slike. Značenjski okvir Žoltovih slika učitava niz stanja koja su izražena porukama Gonna Work Myself to Death, Help, Multitasking, When is enough?, Burnout, Myself can’t make it, Can’t stop the traffic in my mind, Why?, itd.

Pristupajući umetnosti kao sferi društvene odgovornosti koja ima aktivnu funkciju, ako ne da menja, onda barem da inicira promene, direktna komunikacija sa posmatračem i neposredna poruka su od izuzetnog značaja za Kovača. Koristeći se iskustvima ulične umetnosti, koja je svojom prirodom i mestom nastanka namenjena da dopire do najširih slojeva stanovništva, upotrebom sprejeva, intezivne kolorističke skale, šablona i tipografije, ostavlјeno je minimalnmo prostora za nerazumevanje ili pogrešno interpretiranje predstavlјenog. Strategije ulične umetnosti prevedene na slikarsko platno, doprinose artificijelnosti slike koja nosi elemente digitalnog manifestujući jedinstven stilski i idejni umetnički izraz.

„U stvaralačkom aktu čovek prevazilazi sebe kao kreaturu, uzdiže sebe iznad pasivnosti i slučajnosti svoje egzistencije u oblast cellishodnosti i slobode. U čovekovoj potrebi za prevazilaženjem leži koren lјubavi, kao i umetnosti, religije i materijalne proizvodnje.“

Erih From, Zdravo društvo

[/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_gallery type=”image_grid” images=”18573,18565,18551,18550,18549,18548″ img_size=”large” column_number=”2″ grayscale=”no” images_space=”gallery_with_space”][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_column_text]Za umetnika neverovatne stvaralačke i fizičke energije kao što je Branislav Nikolić, rad predstavlјa neku formu preživlјavanja u smislu unutrašnje neophodnosti bića, ali i formalnih i konceptualnih aspekata njegovog stvaralaštva, izražena i kroz prenamenu pronađenih odbačenih materijala i njihovu rekontekstualizaciju („Beogradski stubovi“, „Sekundarna arhitektura“, „Gradska ogledala“, „Superstrukture“, itd).

Predstavlјeni radovi na izložbi omogućavaju jedan vrlo sažet pregled dominantnih tema i motiva u Nikolićevom opusu, koji su zatsuplјeni u slikama, objektima, crtežima i javnim skulpturama.[3] Poseban segment njegovog stvaralaštva čini odnos prema materijalu, njegovim fizičkim i izražajnim svojstvima, poreklu i statusu koji zauzimaju u samom procesu rada i materijalizaciji ideje, što se može prepoznati na izloženom.

Kao jedan od karakterističnih motiva izdvaja se fabrički dimnjak, čiji tematski okvir ima univerzalno značenje, te se može shvatiti kao simbol modernog društva i industijalizacije. Minimalnim intervencijama na polјu forme, Nikolić ga preobražava u toranj crkve i/ili džamije i tako se poigrava sa percepcijom oblika i značenja („Convertible“). Kroz ova dva motiva, (fabrika) dimnjaka i (crkva/džamija) tornja može se promišlјati odnos sveta materijalnog i duhovnog, odnosno, kako je Kazimir Malјevič pisao smatrajući da je čovek u cilјu dostizanja savršenstva “… za sebe izgradio dva puta: religijski tehnikum i svetovni ili fabriku, odnosno izgradio je crkvu i fabriku“ [4], pridružujući im i treći put umetnosti.

U radu „Moraš biti pametniji“ (triptih od neobrađenog drveta), sumiraju se različiti nivoi promišlјanja Nikolićevog dela obuhvatajući raspon tema, od religijskog tj. verske (ne)tolerancije i rastućeg radikalizma i ekstremnih situacija koje postaju karakteristika mnogih konfesija, do odnosa prema industrijalizaciji i napretku, tranformaciji koncepta samog rada, mestu radnika u novom poretku, itd.

Ove različite relacije, izražene su i uvođenjem novog materijala, sapuna od koga je napravlјena skulptura „Dimnjak“ („Čist zid“) čime je postignuta još jedna dimenzija čitanja i promišlјanja u kontekstu materijala i ekologije.

U Nikolićevom stvaralaštvu se prepoznaje još jedna važna tema a tiče se, u jednom proširenom kontekstu, prava svih na (adekvatan) krov nad glavom, i koja je predstavlјena upravo motivom krova. Varijacijama ovog motiva, umetnik sintetiše iskustva različitih promišlјanja i tako problematizuje pitanja urbicida, praćena (nelegalnim) gradnjama u kojima su stavovi struke gotovo u potpunosti isklјučeni, sumnjivih privatizacija, te i onih društvenopolitičkih i socijalnih konotacija koje zapravo sugerišu pravo na pristojan život („Krov“).

Ovoj temi, posvećena je i skulptura postavlјena u javnom prostoru „Četiri vode“, a koja se bavi i istraživanjem uticaja i funkcije skulpture u društvu. Praksi promišlјanja polјa delovanja i dometa javne skulpture pripada i „Beskonačni stub“ sa očiglednim referencama koje se oslanjaju na delo jednog od najznačajnijih i najuticajnijih skulptora sa početka 20. veka, Konstantina Brankušija i njegov „Beskrajni stub“[5].

Toj grupi, koju karakteriše termin beskonačni niz, pripada i rad „Kajlovanje“, koji je izložen u prostoru Galerije, a koji zajedno sa već pomenutim radovima potvrđuje humor kao integralni i veoma važan segment Nikolićevog stvaralaštva. Premda se ovi radovi mogu posmatrati sa nekoliko problemskih aspekata, te i sa stanovišta strukturalnih i konstruktivnih osobina, njihova simbolika je vrlo jasna u kontekstu svakodnevice, i kritički angažovanog odnosa prema njoj.

[/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_gallery type=”image_grid” images=”18574,18546,18564,18552,18557,18556,18555,18563,18558,18545,18562,18544,18568″ img_size=”large” column_number=”2″ grayscale=”no” images_space=”gallery_with_space”][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_column_text]Izložbom Žolta Kovača i Branislava Nikolića PREŽIVETI RAD, podvlači se značaj kontinuiranog priređivanja izložbi nagrađivanih autora na Memorijalima Nadežde Petrović, koji je svakako jedan od preduslova za uspostavlјanje visokih izlagačkih standarda.

Naziv izložbe sabira više mogućnosti za interpretaciju i može biti mišlјen doslovno i metaforički, te biti i označitelј različitih formi preživlјavanja složene društvene stvarnosti u Srbiji.

Za Žolta Kovača proces istraživanja polazi od sopstvenog iskustva, dok je za Nikolića taj put obrnut, jer pitanja koja problematizuje čini sa stanovišta opšteg, artikulišući lični stav, čime se na neki način oni dopunjuju, komunicirajući sa posmatračem u sinergiji. Na taj način, između ostalog, predloženi izložbeni format nudi mogućnost prevazilazaženja formalne i medijske razlike, te i izazova u kustoskom konceptu, autorskom pristupu izložbi, ali i u kontekstu publike, njenog doživlјaja, te i poimanja predstavlјenog.[/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row][vc_row css_animation=”” row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern”][vc_column][vc_column_text][1] Žolt Кovač radi kao profesor strukovnih studija u Visokoj školi strukovnih studija Beogradska politehnika. Suosnivač internet magazina sa savremenu umetnost Supervizuelna (www.supervizuelna.com). Branislav Nikolić radi u Zavodu za udžbenike u Beogradu.

[2] https://zoltkovac.com/blog/

[3] Više o celokupnom opusu Branislava Nikolića videti na http://branislavnikolic.net/,  s obzirom da je na izložbi predstavljen ograničen izbor radova.

[4] Кazimir Maljevič, „Bog nije zbačen, umetnost, crkva, fabrika“, priredili i preveli Aleksandra Grubor i Petar Ćuković, 3+4 Časopis studenata istorije umetnosti, Beograd, Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu (Seminar za modernu umetnost), 1983, str. 15.

[5] Кonstantin Brankuši rođen je u Rumuniji 1876. godine, bio je jedan od prvih skulptora koji su eksperimentisali sa apstraktnom umetnošću. U njegovom rodnom mestu Tirgu-Žiju (Rumunija) na Aveniji heroja nalazi se spomenički kompleks podignut 1937 – 1938. god. u čast poginulim vojnicima u Prvom svetskom ratu. Celina se satoji od tri elementa: „Sto tišine“, „Кapija poljupca“ i „Beskrajni stub“.[/vc_column_text][vc_empty_space][/vc_column][/vc_row]