Nevidljive slike

[vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_column_text]”Nevidljive slike“ je rad koji promišlja sliku kao medij, ali još uvek ne prihvata njegova pravila. Nastao je tako što mi se ukazala prilika da uradim rad po želji na otvorenom, na Adi Ciganliji, u okviru Beogradskog letnjeg festivala. Pošto tada nisam imao šta da kažem slikom, nije mi bilo blisko institucionalno izlaganje slike u galerijama, ali sam razmišljao o adaptiranju i izlaganju slike u eksterijeru. Nadao sam se da bi to moglo da da novi sadržaj slici i pokrene stvar sa mrtve tačke. U to vreme sam razmatrao alternativne načine proizvodnje slika u vidu ulične umetnosti i napravio nekoliko manjih eksperimenata te vrste, tek da steknem neki odnos prema tome. Hteo sam da slika bude u vezi sa okruženjem, ali da istovremeno napravim ironijski otklon prema slici. Nategao sam vojna maskirna platna na ramove, obojio jedno ili dva unapred definisana polja koja čine kamuflažnu šaru i napisao svoje ime i godinu. To je dovoljno da se neki predmet nazove slikom. Potrebna je dvodimenzionalna podloga, najčešće platno, boja koja se u nekoj meri primenjuje na podlogu i potpis autora sa godinom nastanka. Ovakve minimalno tretirane slike sam zašrafio na metalne ramove, koje sam potom raspoređivao na odabrana mesta po ostrvu, betonirajući ramove u zemlju. “Nevidljive slike“ su istovremeno bile igra s promocijom umetnika, koja je danas podjednako važna kao i sam rad. S jedne strane, veličina slika i način prezentacije su bili slični tadašnjim reklamnim panoima po Adi Ciganliji (još nije bilo ogromnih bilborda), te je tako slika sa vidljivim potpisom autora mogla da se zameni za reklamu. Međutim, mesta koja sam odabrao za slike, kao i njihova osobina da se utapaju u okolinu, gradila su jedan, nadam se, duhovit otklon. To je bila reklama za umetnika koja je bila jako teško uočljiva. Takođe, dopala mi se ideja da izletnici na ostrvu mogu da sede, leže i uživaju u prirodi u blizini mojih radova.

Zanimljiv detalj je da su svi radovi na otvorenom urađeni za BELEF te godine bili uništeni u roku od desetak dana, jedino je moj rad, zahvaljujući osobini da je nevidljiv, ostao na svom mestu do duboko u zimu. U jednom momentu, posle više od šest meseci, radovi su nestali. S obzirom na to da su oni bili betonirani, pretpostavljam da su radnici održavanja uklonili radove. Serijom “Nevidljive slike“ sam želeo da iskoračim iz galerijskog sistema i izložim slike u drugom, uličnom kontekstu.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]