[vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_column_text]Iz serije “Jednostavno ništa” su kasnije nastale “Sjajne slike”. Nakon istraživanja geometrijske apstrakcije, imao sam potrebu da se bavim oblim, organskim oblicima. Crteže sam radio tokom boravka u Cite Internationale des Arts u Parizu. Nakon toga sam naslikao dve slike industrijskim bojama za metal. Nisam bio previše zadovoljan kako su slike ispale, najviše zbog toga što boje za metal do kojih sam došao nisu bile dovoljno dobre, nisu bile pokrivne i imale su nedovoljno pigmenta za premaz kakav sam želeo. Problem je bio produkcijske prirode. Gledate razne svetske umetnika, pratite šta rade i koje materijale koriste. Industrijske boje (tzv. enamel) su već dugo u upotrebi. I onda poželite da i sami koritite takve boje. Međutim, ono što sam mogao u tom momentu (nadam se da se do sada popravila situacija) da nađem na domaćem tržištu prosto nije bilo dovoljno dobro. Nekoliko godina kasnije, nastavio sam gde sam stao sa slikama “Jednostavno ništa”, ali sam podigao produkcijsku lestvicu, pravio šablone za oblike i slikao kompresorom i metalik bojama za automobile. Tako su nastale “Sjajne slike”.
Svestan da sem formalnog istraživanja novih pristupa i materijala slike nisu imale neki dodatni sadržinski element, nazvao sam ih “Jednostavno ništa”. Ništa može da bude i komplikovano i jednostavno. Komplikovano ništa mogu da povežem sa situacijom npr. kada vas neko pričom ubeđuje u nešto što znate da je “prodavanje magle”. Priča tada može da bude veoma komplikovana, a da se iza nje krije jedno veliko ništa. Ove slike ne pokušavaju da sakriju da u njima nema ničega, pa su one jednostavno ništa.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
No Comments