[vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_column_text]Aktivnost slična onoj tokom izvođenja rada “Bez naziva 2001.” je bila kačenje uramljenih minimalističkih crteža po hotelima širom Srbije. Crteže sam uramljivao i nosio sa sobom na put. Nosio sam čekić i eksere, bez dogovora sa upravom hotela sam kačio crteže na zid i ostavljao ih. Fotografisao sam izgled hotelske sobe sa novim crtežom, broj hotelske sobe, izgled hotela i centar grada. Ovu akciju sam sproveo u hotelima u Kruševcu, Majdanpeku, Čačku, Vranju, Leskovcu, Negotinu i Zaječaru. Finalni rad je bio serija foto-kolaža, sa velikom fotografijom hotelske sobe na kojoj se vidi crtež i manjim fotografijama koje su određivale lokaciju.
Zanimalo me je da li će neko primetiti novi crtež, tačnije koliko će vremena proći pre nego što crtež bude uočen i šta će se sa njim dogoditi. Odgovore na ova pitanja nisam mogao da dobijem, jer sam crteže ostavljao i odlazio. Narednih godina bih ponekad dobio informaciju od kolega umetnika i umetnica koji su na putovanjima kroz Srbiju videli neki od mojih crteža. Najzanimljivija povratna priča je bila ta da su u jednom od hotela u sobu sa mojim radom uselili hotelske kuvare, pa su sklonili sva umetnička dela u kancelariju direktora iz straha da ih kuvari ne ukradu.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
No Comments