Dobra i loša slika
Contemporary painting
art, painting, contemporary art, contemporary painting
15827
portfolio_page-template-default,single,single-portfolio_page,postid-15827,bridge-core-1.0.6,vcwb,ajax_fade,page_not_loaded,,footer_responsive_adv,qode-theme-ver-18.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,qode_header_in_grid
 

Dobra i loša slika

2000.

[vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_column_text]Tokom osnovnih studija bavio sam se formalnim aspektima slike. Zanimalo me je zašto nas profesori uče to što nas uče, koja su to pravila koja vladaju proizvodnjom dvodimenzionalnih slika. Da bih bolje razumeo unutarnju logiku slike počeo sam da izbacujem jedan po jedan likovni element. Pokušao sam da ogolim sliku na njene elementarne činioce. Izbacio sam narativ, gest, liniju, potez i pokušao da naslikam neutralnu sliku, oslobođenu čak i autorovog prisustva. Tražio sam predstavu koja bi nedvosmisleno bila slika, ali sa što je moguće manje elemenata. Želeo sam praznu sliku nadajući se da će se ona približiti nečemu što bi mogli nazvati nultom ili apsolutnom slikom. S jedne strane, želeo sam iskustvo dolaska do takve slike koja bi bila odskočna daska za građenje drugih, sopstvenih sadržaja. Sa druge, imao sam potrebu da preispitam „klasični“ stav prema slici, koji je uključivao težnju dobroj kompoziciji, odgovarajućem tretmanu boje i usklađenom odnosu sadržaja i forme. Ovakav analitični pristup me je doveo do koncepcije koja se skoro poklapila sa koncepcijom istorijskog Minimalizma šezdesetih godina. Slike su se svele na štrafte i kvadrate.

 

Istovremeno, zanimalo me je šta čini jednu sliku dobrom, a drugu lošom. Pomislio sam da bi bilo zanimljivo težiti lošoj slici, umesto uobičajene potrage za dobrom. Pokušavao sam da nađem način da naslikam lošu sliku, međutim, posle nekog vremena sam shvatio da čak i da uspem da naslikam lošu sliku, ona bi koncepcijski bila uspešna jer bi odgovorila prvobitnoj ideji, zbog čega bi bila dobra. Odustao sam od te ideje na neko vreme, smatrajući da je logički nemoguća.

 

Usput sam slikao kvadrate i štrafte. Postupak je bio jednostavan. Valjkom se nanosi akrilna boja u što je moguće homogenijem nanosu, u više slojeva, bez vidljivih tragova rada. Maskira se kvadrat samolepivom trakom, potom valjkom nanosi druga boja. Po skidanju maske, slika je gotova. Jednom prilikom, tokom rada na crnoj slici sa žutim kvadratom, u momentu skidanja, samolepiva traka je mestimično ostavila tragove lepka i podigla donji crni sloj akrila otkrivajući belo platno. Tokom osetljivog postupka rada ovakve greške su nedopustive i nepopravljive. Slika je bila uništena.

 

Sledećeg dana sam shvatio da je ta slika loša. U odnosu na prvobitnu nameru, rezultat je bio loš. Uspeo sam da naslikam lošu sliku i shvatio da lošu sliku nije moguće izvesti namerno, ona samo može da ispadne loša prilikom pokušaja da se naslika dobra slika. Zatim sam naslikao inverznu žutu sliku sa crnim kvadratom, izvedenu onako kako sam zamislio da treba da bude izvedena. Tako je nastao rad „Dobra i loša slika“ koji je uključivao obe slike. Publici sam ostavio da odluči koja je slika dobra, a koja loša.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Category
Umetnost
No Comments

Post A Comment