Mentalna buka
Contemporary painting
art, painting, contemporary art, contemporary painting
16828
post-template-default,single,single-post,postid-16828,single-format-standard,bridge-core-1.0.6,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,qode-theme-ver-18.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.5,vc_responsive

Mentalna buka

Svet bi bio bolje mesto kada ne bismo imali potrebu da donosimo sudove o stvarima o kojima ne moramo da imamo sud.

Pre neko veče sam gledao britanski talk show u kojem je gost bio reper Jay-Z. Po završetku priče Jay-Z je uživo izveo jednu pesmu sa svog novog albuma u pratnji benda. Pesma je bila nešto najčudnije što sam u poslednje vreme čuo. Moram da napomenem da ne pratim događaje na savremenoj muzičkoj sceni na polju repa i hiphopa, to nije muzika koja mi je bliska. Prva misao tokom slušanja pesme je bila “kakva je ovo glupost”. Nakon te misli, ne treba mnogo dalje ići da bi se došlo do zaključaka poput “svet je stvarno otišao dovraga” ili “baš je loša ova američka kultura” i slično.

Međutim, pre nego što su se razvili ovi dalji sudovi uspeo sam da se zaustavim i da pokušam da shvatim šta se u stvari događa u toj muzici. Tokom razgovora sam saznao da je Jay-Z jedan od najuspešnijih izvođača u svom žanru, da je imao 11 albuma koji su dostigli prvo mesto na listama, da je dobio gomilu Gremija i drugih nagrada. Iz ovoga može da se zaključi da postoji neka društvena situacija u kojoj se Jay-Z dobro snalazi, da postoji neka publika kojoj to što on radi znači i da postoji konkretna potreba da nastane muzika koju on pravi. Odmah mi je postalo jasno da ja ne razumem koje su to duštvene i kulturološke okolnosti u kojima i zbog kojih postoji ta muzika takva kakva jeste. Da se vratimo na moju prvu negativnu konstataciju o pesmi. Zašto sam imao potrebu da je okarakterišem kao lošu? Zato što je ne razumem. Kada ovako postavimo stvari, jasnije je da je potpuno besmisleno da nešto što nam nije blisko automatski proglasimo lošim. To su neki a priori zaključci bez udubljivanja, u stvari, to su predrasude koje proizvode sadržaj tamo gde sadržaja ne treba da bude. Tek kad nešto razumemo, onda možemo da argumentujemo da je to dobro ili loše. Ako nešto ne razumemo, sasvim je u redu da nemamo stav povodom toga. Ne radi se o tome da je ta muzika sigurno dobra zato što je osvojila mnogo nagrada. Ja i dalje ne umem da uživam u takvoj muzici, ali nemam razloga da je proglasim lošom, a da nisam ni pokušao da je poslušam i razumem.

Zamislite samo koliku gomilu negativnih mišljenja bez osnove proizvode stanovnici neke (ove!) zemlje. To je jedna vrsta mentalne buke, negativnog šuma koji definiše društvo. Svet bi bio bolje mesto kada ne bismo imali potrebu da donosimo sudove o stvarima o kojima ne moramo da imamo sud. Tada bi ostalo više vremena da dobro promislimo, da se angažujemo i stvorimo valjane i potkovane sudove o stvarima koje nas se tiču. Ja ću sasvim sigurno u novu godinu ući sa tim na umu.

Tags:
No Comments

Post A Comment