Art turizam

[vc_row row_type=”row” use_row_as_full_screen_section=”no” type=”full_width” angled_section=”no” text_align=”left” background_image_as_pattern=”without_pattern” css_animation=””][vc_column][vc_column_text]2005. godine sam boravio dva meseca u pariskom Cite Internationale des Arts. Boravak u Parizu je, naravno, bio prilika da se obilaze muzeji. Ono što ostavlja jak utisak nisu samo umetnički radovi, već i turisti, čini se gladni umetnosti. Ali sati i sati hodanja i mentalnog i estetskog naprezanja dovedu do iscrpljenosti organizma, pa često možemo videti publiku skrhanu količinom umetnosti i pređenim kilometrima, kako sedi ili leži po okolnim klupicama. Žeđ i glad traže da se namire, pa su tu restorani i kafići. Na izlazu je prilika da se kupe prigodni pokloni rodbini i prijateljima i time poveća rejting osobe od kulture. Stvar je veoma jednostavna, ne znam kako donosioci odluka nikako to ne mogu da shvate u ovoj zemlji bez muzeja.

Jedan od crteža je poslužio kao predložak za mural “Nacija bez muzeja (Majdanpečka Monaliza)” 2013. godine u Majdanpeku na festivalu Sound and Visions.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]